Temperatura reakcije: Evropa pod pritiskom ideja, saveza i gasa

Evropski kontinent danas podseća na laboratorijsku postavku u kojoj se reakcije odvijaju u više epruveta istovremeno: u jednoj kulja španska kritika Izraela, u drugoj ključa predsednička kampanja u Poljskoj pod odobravajućim pogledom Donalda Trampa. Paralelno, Brisel ukida sankcije Siriji, pokreće trgovinske pregovore sa Emiratima, sukobljava se sa SAD zbog digitalnih sloboda i prilagođava strategije prehrambene bezbednosti. Temperatura raste, sastojci ulaze u kontakt, i samo precizna doza odlučuje — da li će sve to rezultirati stabilnom formulom ili nekontrolisanom eksplozijom.

U Portugaliji, stranka Chega, koja se protivi imigraciji i nametanju progresivnih vrednosti, osvojila je drugo po veličini mesto u parlamentu na izborima 18. maja. Ovo je prvi put u istoriji zemlje da krajnje desna stranka postaje glavna opoziciona snaga, što odražava širi evropski trend rasta populističke desnice kao odgovora na nezadovoljstvo politikama EU, migracijom i društvenim promenama.

U isto vreme u Poljskoj, drugi krug predsedničkih izbora postao je predmet međunarodne pažnje. Nacionalista Karol Navrocki suprotstavio se liberalnom gradonačelniku Varšave Rafalu Tšaskovskom, a podrška Donalda Trampa Navrockom pretvorila je izbore u simbolični duel između progresivne Evrope i desničarskog internacionala. Stručnjaci upozoravaju na rizik od pojačane političke polarizacije u zemlji koja ionako ima zategnute odnose s Briselom.

U Velikoj Britaniji, premijer Keir Starmer oštrо je kritikovao ekonomske predloge Nigela Faragea, lidera partije Reform UK. Starmer ih je nazvao “ludačkim eksperimentom” koji bi mogao destabilizovati tržišta i finansijski sistem zemlje. Njegove izjave dolaze u jeku predizborne kampanje u kojoj Farage insistira na evroskepticizmu, smanjenju poreza i odustajanju od klimatske agende.

Unutar EU i dalje postoji snažna podrška Ukrajini. Prema istraživanju Eurobarometra, 80% građana EU podržava sankcije protiv Rusije i prihvatanje ukrajinskih izbeglica. Ovo pokazuje da, uprkos zamoru od rata i unutrašnjim izazovima, EU zadržava jedinstvo po pitanju ključne spoljnopolitičke teme.

Istovremeno, odluka Saveta EU od 20. maja o ukidanju ekonomskih sankcija Siriji izazvala je podeljene reakcije. Evropska komisija pozdravila je potez kao humanitarnu gestu koja bi trebalo da pomogne u obnovi infrastrukture i poboljša uslove za građane. Kritičari, međutim, upozoravaju da postoji rizik od legitimizacije režima Bašara el Asada i udaljavanja EU od ranijeg kursa suzbijanja autoritarizma.

Ekonomska perspektiva EU i dalje je tesno povezana sa dešavanjima u SAD. Nakon što je američki sud blokirao Trampove predloge o uvođenju tarifa, evropska tržišta su reagovala rastom. Investitori su ovo doživeli kao znak ublažavanja trgovinskih tenzija i pozitivan signal za kapital.

Analitičari predviđaju da će evropske akcije nastaviti da rastu 2026. godine, podstaknute padom kamatnih stopa i povećanjem državne potrošnje u okviru zelenih tranzicija. Ipak, globalne trgovinske napetosti ostaju ozbiljan ograničavajući faktor.

Na polju odbrane, Holandija je napravila značajan korak: zemlja je povećala svoj odbrambeni budžet na 22 milijarde evra, čime je postala šesta po visini vojne potrošnje u Evropi. Ipak, to je i dalje ispod ciljanih 2% BDP-a koje zahteva NATO, što ukazuje na izazove čak i za bogate članice saveza.

Mađarska, predvođena premijerom Viktorom Orbanom, ponovo je dospela u centar pažnje. Na konferenciji CPAC u Budimpešti, Orban je predstavljen kao uzor američkim konzervativcima. Uprkos kritikama zbog autoritarnog stila vladanja, predstavljen je kao lider koji se suprotstavlja „liberalnoj hegemoniji“. Njegov model upravljanja se izvozi kao alternativa zapadnom progresivizmu.

Na Balkanu, energetika ostaje sredstvo političkog uticaja. Prema Balkan Insight, Srbija i dalje zavisi od ruskog gasa, što izaziva zabrinutost u Briselu. EU insistira na energetskoj diverzifikaciji, direktno je povezujući sa procesom pristupanja Srbije Uniji. Međutim, Beograd i dalje balansira između Istoka i Zapada.

Spoljna politika EU dodatno se osnažuje novom strategijom za Crno more, koja uključuje mere za ekonomski razvoj, ekološku održivost, bezbednost i energetsku saradnju u regionu koji oblikuju rat u Ukrajini i rusko prisustvo na moru.

Na Bliskom istoku, EU jača svoje ekonomsko prisustvo: pokrenuti su trgovinski pregovori sa UAE o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini — prvog takve vrste u Persijskom zalivu. Pregovori se fokusiraju na zelenu energiju, digitalnu trgovinu i kritične sirovine. Brisel se nada da će time učvrstiti svoju stratešku poziciju i diverzifikovati ekonomske odnose.

Radi povećanja efikasnosti pomoći, Evropska komisija predstavila je reformu usmerenu na smanjenje birokratije u okviru spoljne pomoći. Poseban akcenat stavljen je na olakšani pristup investicijama u oblasti zelenog vodonika, digitalne infrastrukture i zdravstva, naročito u Africi i Aziji.

Međutim, tenzije sa saveznicima ne jenjavaju. Zvaničnici SAD kritikovali su EU zbog politike moderiranja digitalnog sadržaja, nazivajući je „orvelovskom“ i preteći zabranama putovanja za evropske birokrate za koje smatraju da krše slobodu govora. Ovo je unelo novu napetost u transatlantske odnose.

U međuvremenu, stručnjaci za bezbednost hrane u EU identifikovali su sedam novih rizika — uključujući pojavu novih patogena i posledice tehnoloških promena — koje bi uskoro mogle zahtevati hitnu reviziju evropskih prehrambenih i zdravstvenih politika.

Na kraju, Španija je uputila jedno od najoštrijih diplomatskih saopštenja. Premijer Pedro Sančez pozvao je EU da uvede sankcije Izraelu zbog, kako je rekao, „nelegalne invazije“ na Gazu. Ova izjava dodatno je povećala tenzije unutar EU, gde su stavovi o izraelsko-palestinskom konfliktu duboko podeljeni.

Na razmeđi svih ovih događaja, Evropa ne reaguje pasivno — već redefiniše sopstvenu ulogu u svetu. Ostaje samo pitanje: da li će se odlučiti za solidarnost i otvorenost, ili krenuti putem novih unutrašnjih podela i zatvorenih granica?