Tramp je obećao pobedu — a sagradio režim pauze

SAD i Kina: ustupci pod ekonomskim pritiskom

Dana 12. maja 2025. godine, SAD i Kina postigle su sporazum o privremenom smanjenju međusobnih tarifa na 90 dana, pokušavajući da ublaže tenzije u toku trgovinskog rata. Tokom pregovora u Ženevi, SAD su pristale da smanje tarife na kinesku robu sa 145% na 30%, dok je Kina smanjila dažbine na američku robu sa 125% na 10%, kako je preneo The New York Times.

Američki ministar finansija Skot Besent naglasio je da nijedna strana ne želi ekonomski raskid i istakao značaj uravnotežene trgovine za globalnu ekonomsku stabilnost, prema pisanju Associated Pressa. Kina je, sa svoje strane, prema Financial Timesu, objavila suspenziju ili ukidanje pojedinih netarifnih mera prema SAD, uključujući ograničenja na izvoz retkih zemalja.

Ovaj sporazum predstavlja odgovor na sve veći pritisak iz poslovne zajednice i pretnju globalne recesije. Američke kompanije zaustavile su porudžbine, strahujući od rasta cena i problema u snabdevanju, dok su kineske fabrike zabeležile oštar pad izvoznih narudžbina. Finansijska tržišta, prema AP-u, pozitivno su reagovala: fjučersi na S&P 500 porasli su za 2,6%, a indeks Dow Jones za 2%.

Indija i Pakistan: privremeno primirje — ponovo uz učešće SAD

Dana 22. aprila 2025. godine u Pahalgamu (Kašmir) dogodio se teroristički napad: 26 poginulih, desetine ranjenih, među žrtvama su bili i civili i turisti. Odgovornost je preuzela grupa The Resistance Front — proksi-struktura Lashkar-e-Taiba, koja deluje sa teritorije Pakistana. Indija je optužila Islamabad za saučesništvo u terorizmu, što su pakistanske vlasti nazvale „neosnovanim optužbama“.

Dve nedelje kasnije, Nju Delhi je započeo seriju vojnih operacija duž linije kontrole, navodeći da vrši udare na logore militanata. Pakistanska strana je izvestila o razaranjima u pograničnim oblastima i žrtvama među civilima. The Guardian je detaljno pisao o ovome. Nivo tenzija dostigao je tačku u kojoj su obe zemlje zatvorile vazdušni prostor i objavile delimičnu mobilizaciju snaga za brzo reagovanje.

U svetlu pretnje nuklearne eskalacije, Sjedinjene Američke Države ponovo su aktivirale svoje diplomatsko prisustvo. Prema informacijama Reutersa, upravo administracija predsednika Donalda Trampa sprovela je niz direktnih pregovora sa obe strane. Ministar odbrane SAD i šef Saveta za nacionalnu bezbednost delovali su kao koordinatori vojnih komunikacionih kanala između Indije i Pakistana. Rezultat je bilo zajedničko saopštenje o prekidu vatre, objavljeno 10. maja.

Zvanično, Nju Delhi tvrdi da je odluka doneta tokom direktnog dijaloga između vojske. Međutim, činjenica da se pakistanska strana zahvalila SAD i Kini na „stabilizujućem pritisku“, o čemu je pisao El HuffPost, ukazuje na stvarni obim međunarodnog angažmana.

Primirje je na snazi, ali krhko. Već 11. maja, obe strane su razmenile optužbe za kršenje sporazuma. Stanovnici pograničnih sela izveštavaju o noćnim pucnjavama, a mediji beleže pojačanu aktivnost izviđačkih dronova sa obe strane granice.

Rusija i Ukrajina: koraci ka pregovorima uprkos nastavku borbi

U jeku dugotrajnog sukoba između Rusije i Ukrajine, obe strane izrazile su spremnost da obnove direktne pregovore. Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je da se sastane sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim 15. maja u Istanbulu, bez preduslova, pozivajući se na ranije postignuti sporazum iz 2022. godine, poznat kao Istanbulski kominike.

Zauzvrat, Zelenski je izjavio da je spreman za lični susret, pod uslovom trenutnog i potpunog prekida vatre od 12. maja. On je naglasio da su konstruktivni pregovori mogući tek nakon uspostavljanja stabilnog primirja.

Međunarodna zajednica snažno podržava diplomatske napore. Lideri Francuske, Nemačke i Poljske posetili su Kijev, pozivajući na hitan prekid vatre i upozoravajući na mogućnost dodatnih sankcija protiv Rusije u slučaju odbijanja deeskalacije.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa takođe poziva na hitan početak pregovora, naglašavajući važnost prekida sukoba radi spašavanja života, prema pisanju Financial Timesa.

Dakle, iako tenzije i dalje traju, a borbe se nastavljaju, postoje znaci mogućeg obnavljanja pregovora između Rusije i Ukrajine — uz aktivno učešće međunarodnih posrednika.

SAD: arhitekta privremenih pauza

U senci sukoba — od Južne Azije do Istočne Evrope i Pacifičkog regiona — sve jasnije se ocrtava uloga Sjedinjenih Država kao glavnog dirigenta privremenih pauza, a ne pomirenja. Amerika ne rešava konflikte — ona ih stavlja na pauzu, koristeći kombinaciju pritisaka, podsticaja i strateških ustupaka.

U slučaju sa Kinom, Vašington je uzmakao ne iz prijateljskih pobuda, već zato što je ekonomski zamor bio obostran. Pregovori u Ženevi, kako su priznale obe strane, vođeni su ne zbog ideološkog približavanja, već zbog straha od međusobne recesije. Isto važi i za Indiju i Pakistan: američka diplomatija ponovo je delovala ne kao ponuda, već kao kanal za krizno obuzdavanje. Otvaranje direktne linije između vojski — klasičan potpis američkog kriznog menadžmenta.

Kada je reč o Rusiji i Ukrajini — SAD su izabrale novu taktiku: umesto učešća u pregovorima, demonstrativno su se povukle da bi pojačale pritisak. Odbijanje direktnog posredovanja nije pasivnost, već način da se napravi korak u stranu i pojača osećaj izolacije Kremlja. Takav vakuum stavlja Rusiju pred dva izbora: ili da se vrati za pregovarački sto pod slabijim uslovima, ili da nastavi ka dubljoj izolaciji i većim sankcijama.

Sistem funkcioniše. Gde god se SAD pojave — tenzije opadaju, makar privremeno. Gde ih nema — eskalacija se ubrzava. Ali to nije strateško rešenje, već taktičko usporavanje istorije. I u tom usporavanju, paradoksalno, pojavljuje se ono najvrednije: vreme. Vreme za manevar, za predah, za spasavanje života.

Amerika ne donosi „mir“. Ona trguje tišinom. A u svetu gde je rat ponovo višefrontovski — tišina je valuta.

Zanimljivo je: upravo je Donald Tramp u svojoj kampanji najglasnije optuživao Džoa Bajdena i celu prethodnu administraciju za „večnu strategiju odlaganja“. Govorio je: „Oni zamrzavaju jer se boje da odluče.“ Obećavao je da će završiti rat u Ukrajini „za 24 sata“ i tvrdio da ume da razgovara čak i sa Putinom.

Ali sada — upravo suprotno: njegova administracija zamrzava konflikt sa Kinom na 90 dana, odlaže rešenje za Kašmir, pravi korak u stranu od Ukrajine. Svuda — ne rešenje, već odlaganje. Postupa gotovo kao Bajden — samo glasnije i s drugačijim izborom reči.

Dakle, kako god da nazovemo ovu strategiju — „usporavanje“, „obuzdavanje“ ili „privremena pauza“ — suština ostaje ista. Amerika više ne pobeđuje. Amerika — odlaže.