Esklacija na Bliskom istoku i skok cena nafte

13. juna 2025. godine avioni Vazduhoplovnih snaga Izraela izveli su vazdušne udare po nuklearnim objektima i fabrikama raketa u Iranu, uključujući postrojenja u Natanzu i Tabrizu. U senci pretnji Teherana, Brent nafta skočila je na 78,50 USD po barelu, dok je WTI porastao na 77,62 USD po barelu u jednoj trgovačkoj sesiji (Reuters).

Predistorija konflikta

• Raskid nuklearnih pregovora. Nakon pada petog kruga razgovora u Beču, Teheran je odustao od ograničenja obogaćivanja urana. Šesti krug, planiran u Omanu, zapao je u ćorsokak zbog ključnih pitanja nadzora iranskih nuklearnih lokacija.

• Hipoteza vojnog ucenjivanja. Izrael je više puta upozorio da je diplomatija dostigla svoj maksimum i prijetio udarima na strateške objekte Irana ukoliko program obogaćivanja bude nastavio. Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamenei, obećao je „žestoko kažnjavanje” za svako kršenje suvereniteta, naglasivši da „nećemo ostati dužni”.

Hronologija nedavne eskalacije

• Jutro 13. juna. Izraelska obaveštajna služba zabeležila je pojačanu aktivnost na jednoj od raketnih fabrika Iranske revolucionarne garde u Tabrizu.

• 11:00 GMT. Vazduhoplovne snage Izraela izvele su niz vazdušnih udara na objekte u Tabrizu i Natanzu, kao i na skladišta komponenti za balističke rakete (The Economic Times).

• Neposredni odgovor Irana. Iranska revolucionarna garda lansirala je više od stotinu napadačkih dronova prema Izraelu i zapretila raketnim udarima na američke baze u regionu.

• Obaveštavanje SAD. Po izveštaju državnih medija, Izrael je unapred obavestio Vašington o operaciji, ali SAD nisu učestvovale u planiranju niti izvršenju udara.

Momentana reakcija tržišta nafte

• Brent. Terminski ugovori na Brent naftu porasli su za 4,60 USD, ili 6,63 %, na 73,96 USD po barelu, nakon što su zabeležili unutardnevni maksimum od 78,50 USD — najviši nivo u poslednjih pet meseci (Reuters).

• WTI. Sirova nafta West Texas Intermediate skočila je za 4,99 USD, ili 7,33 %, na 73,03 USD po barelu nakon dostizanja maksimuma od 77,62 USD — najvišeg nivoa od 21. januara.

• Obim trgovine i volatilnost. Prema podacima LSEG Refinitiv, obim Brent trgovanja u prvom satu premašio je mesečni prosek za 25 % (Japan Times).

Zašto cena nafte raste: glavni pokretači

1. Rizik prekida isporuka kroz Hormuški moreuz. Do 20 % svetske pomorske naftne egzportaže prolazi kroz ovaj tjesnac. Pretnja zatvaranja prisiljava trgovce da u cene uključe premiju za geopolitički rizik.

2. Premije osiguranja. Odmah nakon udara, Lloyd’s of London povećao je premije osiguranja za brodove u Persijskom zalivu za 35 %, pozivajući se na opasnost od napada dronovima i mina (ABC).

3. Spekulativni ulasci. Spot i terminska tržišta beleže priliv „bikova“: otvoreni interes za Brent ugovore porastao je za 18 % od početka nedelje (Reuters).

Stavovi stručnjaka na dan 13. juna

1. Kratkoročni trend — test nivoa 78–80 USD.

„Sirova nafta je probila medveđu liniju trenda iz juna 2022. i kretanje prema vrhovima oko 78 ili čak 80 USD sada je u dometu. Pitanje je da li je ovo tipična geopolitička refleksna reakcija tržišta…“, upozoravaju analitičari Reutersa (Reuters).

2. Skok na 100–120 USD uz dalju eskalaciju.

J.P. Morgan upozorava da „ukoliko se situacija dodatno zaoštri, Brent bi mogao da skoči do 120 USD po barelu“, ukazujući na osetljivost cena na premiju rizika za prekide isporuka (The Economic Times).

3. Deeskalacija vraća cene na 70–75 USD.

Stratezi smatraju da bi pravi otklon tenzija — na primer kroz posredovanje u Omanu — brzo ispuhnuo premiju rizika i vratio cene u raspon 70–75 USD, kao što je viđeno posle ranijih diplomatskih napora (Bloomberg).

Jedna taktička odluka — vazdušni udari Izraela po iranskim objektima i trenutni iranski odgovor — ishlapila je kao signal za skok cena nafte na svetskim berzama. U narednom periodu, dinamika sukoba, politika OPEC+ i ravnoteža između geopolitičkog rizika i osnovne potražnje odlučiće da li će ovaj skok biti prolazni „šok straha“ ili temelj za nov, održiv rast.