Echo istorije i zveket štitova: nova proba snaga u Srbiji

„Jutro borbe — 17. jun 2025.“

Autor: Da li si video kako je grad danas ustao?

Sagovornik: Da, zamisli: tek što su prvi zraci zore dotakli krovove Novog Sada, gromki zveket žandarmerijskih štitova rascepio je jutarnju tišinu.

17. juna, oko 6:38 sati, neposredno pre početka plenarnog zasedanja Skupštine Novog Sada, žandarmi su silovito odgurnuli okupljene studente, primenjujući surovost: jedan učesnik je pao u nesvest posle udarca u glavu, drugi je priveden, a fotografije i snimci incidenta preplavili su X feed prema podacima Nova.rs. 

Taj jutarnji sukob postao je nova iskra talasa protesta koji već mesecima tinja širom Srbije — i danas preti da izbije u otvoreni plamen.

U tom usijanju zore sudaraju se stare rane i nove nade: studenti ponovo izlaze na ulice, građanske organizacije prikupljaju potpise za vanredne izbore, analitičari upozoravaju na pokušaje vlasti da „zabranе bajku“ protesta. U narednim odeljcima pokazaćemo kako je jutarnji zveket štitova postao simbol građanskog otpora i gde se taloži nova energija promena.

„Od tragedije do masovnih protesta“

Sagovornik: Sećaš li se tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine?

Autor: Kako da ne — srušeni nadstrešnica odnela je 15 života, a zemlja se tresla tugom i besom kad je prva samoinicirana studentsko-profesorska šetnja prekinuta nasiljem.

Od tada su studenti organizovali niz memorijalnih akcija i lokalnih piketa, ali 14–15. marta 2025. pokret je dobio novi zamah. Pod parolom „15 za 15“ stotine hiljada ljudi okupilo se u Beogradu — jedan od najvećih studentskih protesta u poslednjem desetleću.

Predviđeno nasilje nije usledilo, ali neočekivani incident i prvi razgovori sa pravnicima i akademicima postavili su temelje zahteva za reformom pravosudnog sistema i potpunom transparentnošću.

Sagovornik: Ta „tiha petnaestominutna tišina“ bila je glasnija od bilo kog skandiranja.

Autor: Upravo tako — ona je zapalila novu talas građanskog otpora koji se od tada oblikuje kroz konkretne zahteve i direktne akcije.

Posle marta, protestni „štab“ preselio se bliže centrima moći: akademici, medicinari i posmatrači podigli su kamp ispred zgrade Skupštine u Beogradu, neprekidno prateći rad poslanika. Detalji te noćne straže i njenog duha opisani su u tekstu „Noć u Skupštini: kako akademici, lekari i posmatrači prepisuju pravila igre“ na sajtu Covalent Bond.

Istovremeno, protesti su se raširili širom zemlje. Tako su danas u Novom Sadu studenti pozvali na blokadu Skupštine — i uprkos jutarnjem razgonu, sat vremena kasnije održali mirnu akciju ispred Prvog osnovnog javnog tužilaštva sa sloganom „Zakon iznad svega“. 

Neprekidni izveštaji nezavisnih medija i pravaških organizacija obezbeđivali su transparentnost i motivisali nove učesnike.

Sagovornik: Danas je bio posebno „vatren” dan. Hajde da prođemo ključne epizode jutra.

Autor: Slažem se — tri događaja odredila su ton ovog novog talasa protesta.

Jutarnji razgon kod Skupštine u Novom Sadu

Oko 6:38 žandarmi su nasrnuli na plato ispred parlamenta, gurajući studente. Jedan je pao u nesvest posle dva udarca palicama, drugi je priveden. Fotografije i snimci sa lica mesta osvanuli su na X prema navodima Nova.rs.

„Šutirali su nas…”

Povređeni studenti ispričali su kako su policajci, pored standardnih manevra, udarali demonstrante u preponu i glavu:

„Jednog momka udarili su dva puta u glavu — izgubio je svest. Drugog su udarili u oko i preponu, i razbili mu naočare.”

Detaljan izveštaj i video-intervju dostupni su na sajtu Nova.rs.

Blokada Prvog osnovnog javnog tužilaštva: „Zakon iznad svega”

Sat vremena posle razgona studenti su pozvali na protest u prilazu tužilaštva, uzvikujući:

„Zakon iznad svega — odgovorite za udarce bez povoda!” O ovom je takođe saopštila Nova.rs.

Građanske inicijative danas

Sagovornik: Dok su žandarmi i studenti „podebljavali“ odnose u Novom Sadu, širom zemlje krenula je nova talas mobilizacije.

Autor: Reci mi više.

„Slobodni univerzitet Niš” i potpisi za vanredne izbore

Aktivisti iz Niša pokrenuli su akciju prikupljanja potpisa za raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora. Pod sloganom „Ako istrajemo, Novi Sad ide na prinudno finansiranje, pa lokalne izbore”, studenti i profesori obilaze komšiluk i firme, objašnjavajući svoju inicijativu i prikupljajući potpise. Detalje je u objavi Nova.rs

Poruka Zourabišvilij: „Odupirite se do kraja”

Bivša predsednica Gruzije Salome Zourabišvili iznenada se pridružila pokretu, pozvavši Srbe da ne odustaju dok ne ostvare pravdu. U video-obraćanju na X naglasila je da „energiја mladih može da slomi inertnost vlasti ako joj se ne dozvoli da utihne.” O tome je pisala N1.

Sagovornik: Zourabišvili je, može se reći, „donela gruzijski vetar” u srpski protest.

Autor: I to je dodatno ujedinilo aktiviste: osetili su i međunarodnu podršku i veću odgovornost.

Politička reakcija i ideološki izazovi

Sagovornik: Dok ulice gore, vlast ne ćuti. Šta kažu analitičari?

Autor: Obratićemo se mišljenju Vesne Kandić.

„Bajka pod zabranom”

Vesna Kandić, politička analitičarka i osnivačica Fonda za humanitarno pravo, u razgovoru za Al Jazeera Balkans navodi da vlast nastoji da predstavi studentske proteste kao „neozbiljnu zabavu” kako bi uvela restrikcije na masovna okupljanja:

„Žele da proglase naše akcije nelegitimnim i zastraše učesnike kaznama i zabranama. Ali time samo pokazuju koliko se plaše stvarnih zahteva studenata.”

Pokušaji „deideologizacije” protesta

Lokalni zvaničnici tvrde da je igru pokrenula „crna PR agencija” i „strani mentori”, želeći da razbiju protest ideološki. Međutim, mirne blokade i otvoreni skupovi — dokumentovani neprekidnim izveštavanjem — pokazuju da protesti ostaju inkluzivni i apolitični po formi.

Sagovornik: Znači, vlast pokušava da ugasi iskru pre nego što se pretvori u plamen?

Autor: Upravo tako — ali svaki novi dan potvrđuje suprotno: studenti i građanski aktivisti postaju sve organizovaniji i snalažljiviji.

Simbolika i istorijska sećanja

Sagovornik: Protesti se prepliću s istorijom kao stare niti u novoj tapiseriji.

Autor: Najjasnije se to vidi na Vidovdan, kada prošlost odjekuje u današnjim zahtevima.

„Dve Srbije” na Vidovdan u Beogradu

Na Dan Svetog Vida (28. juna) studenti i aktivisti su planirali da sprovedu akciju pod nazivom „Dve Srbije“. Pod nacionalnim zastavama su „oteli“ od vlasti simbole: zastavu, himnu i svečane atribute, da bi ih vratili građanima kao „barjake zajedničkog sećanja i nade“, izveštava Nova.rs. To je postalo metafora raskola između vlasti i društva: dve Srbije — ona koja deklerativno zagovara napredak i ona koja se svakodnevno bori za elementarna prava.

Vidovdan kao stub nacionalnog identiteta

Vidovdan, prema julijanskom kalendaru 15. juna (28. juna po gregorijanskom), seća na kneza Lazara i poginule na Kosovu 1389. godine.

• Za Srbe to nije samo verski praznik, već „dan sećanja i nade” kada se istorijska borba za slobodu prepliće sa savremenim javnim dijalogom.

• U različitim epohama na Vidovdan su donošene ključne odluke — od objavljivanja ratova do usvajanja ustava i istorijskih govora.

Sagovornik: Vidiš li, kad studenti izlaze na ulice pod Vidovdanovim transparentom, preuzimaju baklju od onih koji su se borili na Kosovskom polju?

Autor: Apsolutno. Istorijska sećanja pretvaraju protest iz pukog otpora u vekovni dijalog naroda i vlasti.

Pravosuđe i nekažnjivost

Sagovornik: Spora mašinerija pravde uključila se u slučaj „Meja” — ali koga zaista procesuira?

Autor: Hajde da raščistimo misteriju suđenja u odsustvu.

Najveći proces u odsustvu pokrenut 16. juna u Prištini

U Prištini je pokrenuto najopsežnije suđenje u odsustvu u istoriji Kosova: Specijalno tužilaštvo je podiglo optužnice protiv 53 lica, među kojima su general Momir Stojanović (bivši načelnik Službe vojne bezbednosti), komandiri padobranske i raketne brigade, kao i oficiri unutrašnjih snaga, kako izveštava Balkaninsight. Svi su oni osumnjičeni za „zajedničko zločinačko udruženje“ u operaciji „Loša Reka“ (27–29. april 1999) — ubistvu 370 civila u okolini Đakovice, deportaciji 20.000 Albanaca i pljački njihove imovine.

Pravna novina i sumnje u legitimitet

Procesi u odsustvu uvedeni su zakonom 2019. (član 303 ZKP), a od 2023. koriste se za ratne zločine. Ipak, kako ističe bivši vojni državni tužilac Dragan Pašić, takve presude „nemaju pravnu snagu po međunarodnim standardima” jer krše pravo optuženih na unakrsno ispitivanje i punu odbranu.

Kritika nejasnih optužnica

Đorđe Trifunović, nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu, upozorava da optužnica za „Lomnu Rеку” navodi broj ubistava i lokacije masovnih grobnica, ali ne razjašnjava uloge pojedinačnih optuženih — što, po njemu, ukazuje na političku motivaciju i nameru da se „dokazuje suverenitet Kosova”.

Pravo na ponovljeno suđenje

Zakon predviđa da svako ko je osuđen u odsustvu može tražiti ponovljeno suđenje po hapšenju pod punim pravom na odbranu — ali ostaje nejasno koliko će se od tih 53 ikada naći na Kosovu da to pravo ostvare.

Sagovornik: Okrutni paradoks: oni koji decenijama prikupljaju dokaze za pravdu, na kraju sude „na papiru”, nikad ne gledajući optužene u oči.

Autor: Upravo — to urušava poverenje u sudstvo i produbljuje podelu Srbije na dve: onu pravnu i onu što živi po sopstvenim pravilima.

U tom napetom predzorušnjem obračunu kod Skupštine Novog Sada, Srbija je još jednom ugledala odraz svoje borbe: od tragedije srušene nadstrešnice, preko „tihe petnaestminutne tišine”, do masovnih okupljanja na Vidovdan. Paralelno, obimni proces „Convicted on Paper” podsetio je na dugogodišnji deficit pravde i na to da potraga za istinom često ostaje sudski miraz. Ovi događaji ne nude gotova rešenja, ali održavaju nemirni dijalog između društva i vlasti, gde svaki novi epizod odjekuje prošlošću i istovremeno postavlja ton nepredvidivim promenama.