Јапан појашњава детаље масовне евакуације са острва код Тајвана

1 априла 2025. године, јапански медији наставили су са објављивањем детаља владиног плана за евакуацију око 120.000 становника са јужних острва архипелага Рјуку, у случају оружаног сукоба између Кине и Тајвана. Посебна пажња посвећена је логистици: према информацијама The Japan Times, план предвиђа евакуацију 20.000 људи дневно током шест дана, уз коришћење морског и ваздушног транспорта, укључујући снаге самоодбране и приватне трајекте.

Овај план добио је нову димензију након што је влада званично потврдила укључивање три стратешки важна правца: са острва Јонагуни, најближег Тајвану, са острва Ишигаки и са архипелага Мијаки. Та подручја се налазе на мање од 120 километара од могуће зоне сукоба и улазе у зону појачаног војног присуства. Још од 2021. године, Јапан је у том региону распоредио додатне ракетне системе и јединице снага самоодбране.

Активирање јавне расправе о евакуацији дешава се у светлу све агресивније реторике Пекинга и непрекидног војног притиска на Тајван. У последњим недељама, Народноослободилачка армија Кине спроводила је нове маневре са улазима у тајванску зону ПВО, као и најаве одмазде због сарадње Вашингтона и Токија. 

Како истиче The Guardian, Јапан све више посматра потенцијални сукоб као директну претњу сопственој безбедности.

Позиција САД у преломном тренутку

У овим околностима, став Сједињених Држава добија посебну тежину. Након повратка Доналда Трампа у Белу кућу у јануару 2025. године, савезници у азијско-пацифичком региону суочавају се са потребом да се прилагоде мање предвидивој спољнополитичкој стратегији.

Упркос званичним изјавама о појачаном војном присуству, многи страхују да ће се Белој кући приоритети усмерити ка унутрашњим питањима и трговинском ривалству са Кином, науштрб колективне безбедности. Како преноси The Guardian, Јапан и Јужна Кореја у одговору интензивирају сопствене одбрамбене програме.

Ипак, упркос стратегијској неизвесности, САД показују доследност у политици одвраћања Пекинга. Министарство одбране саопштило је да ће се проширити војне вежбе у сарадњи са Тајваном, као и да је у току модернизација његових одбрамбених капацитета. У званичној изјави Пентагона, наведено је да приоритет остаје „смањење ризика од сукоба кроз превентивну демонстрацију спремности“.

Знакови усклађености: Токио мобилише, Вашингтон показује снагу

Активирање јапанских мера заштите цивила и ревизија стратегија евакуације директно су повезани са америчким настојањима да се ојача политика одвраћања у региону. Две државе делују у складу: Токио кроз мобилизацију ресурса за могућу ескалацију, Вашингтон кроз физичко присуство и сигнале спремности. У контексту погоршавања односа између САД и Кине, овај двојац постаје централни елемент нове безбедносне архитектуре Индо-пацифичког региона.

Један од кључних елемената јапанске стратегије остаје острво Окинава, где се налази више од половине америчких војних база у тој земљи. У случају ескалације, управо ће Окинава служити као оперативна платформа за пребацивање трупа и логистичке мреже. Јапански званичници већ разматрају могућност повећања капацитета локалне инфраструктуре кроз заједничке вежбе са америчким снагама, што додатно наглашава значај региона у дугорочном војном планирању.

Евакуација као стратегија, не паника

Јапанске власти више пута су нагласиле да евакуација није панични корак, већ део превентивне стратегије. Министар одбране Ген Накадани указао је да Јапан не може игнорисати географску стварност и потенцијалну дестабилизацију у свом најближем окружењу. Такав став одражава шири тренд такозване „нормализације одбране“ — у 2024. и 2025. години земља постепено повећава војни буџет, са циљем да достигне 2% БДП-а.

Реакција Пекинга: оптужбе и претње

Кина, са своје стране, оштро реагује на сваку иницијативу која би могла да ојача одбрамбене капацитете Тајвана. У априлу, Министарство спољних послова КНР поново је оптужило САД за „провоцирање војног конфликта“ и запретило контрамерама.

Тако се у 2025. години на Истоку обликује нова стварност: превентивна одбрана, дипломатске конфронтације и медијски сигнали замењују дотадашње формуле одвраћања. Јапан и САД делују у условима убрзаног темпа — где и најмањи прорачунски пропуст може довести до кризе која ће прећи границе једног пролива.