Vidovdan: tačka okupljanja za građanski protest u Srbiji

Na ulicama Beograda ponovo jača građanski talas. Nakon 17 dana neprekidnog protesta, profesori vodećih univerziteta u Srbiji uklonili su šatorski kamp ispred zgrade Vlade. Međutim, povlačenje sa raskrsnice ni u kom slučaju ne znači kapitulaciju. Naprotiv: profesori su najavili da će se pridružiti studentskim akcijama planiranim za Vidovdan — datum od istorijskog značaja za srpsko društvo.

U međuvremenu, situacija oko protesta postaje sve napetija. U jeku priprema za nove masovne demonstracije, policija je uhapsila studenta Stevana Tomića, protiv koga je podignuta optužnica za terorizam — korak koji su profesori i borci za ljudska prava već nazvali oblikom informacionog pritiska.

Sve ovo je nastavak i razvoj one građanske dinamike o kojoj je autor nedavno pisao u tekstu „Noć ispred Skupštine: kako akademici, lekari i posmatrači menjaju pravila igre“. Tada su se protestne inicijative različitih profesionalnih grupa spojile u još širu koaliciju. Sada događaji oko Vidovdana prete da postanu nova faza u toj borbi.

Skidanje šatora ne znači kraj protesta

Nakon više od dve nedelje neprekidnog dežurstva ispred zgrade Vlade, akcija „Fakulteti na raskrsnici“ završila je svoju prvu fazu. Profesori univerziteta u Srbiji — uključujući nastavnike Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu — dobrovoljno su uklonili svoj kamp na raskrsnici, ne dočekavši odgovor vlasti na svoje zahteve.

Protest koji je trajao 17 dana bio je usmeren protiv nove verzije uredbe o akademskim standardima — dokumenta koji, prema mišljenju učesnika, ugrožava autonomiju univerziteta, otežava naučnu akreditaciju i može postati instrument političkog uticaja na obrazovni proces.

Kako piše Nova, odluka o privremenom povlačenju sa raskrsnice ni u kom slučaju ne znači odustajanje od protesta. Naprotiv — profesori su zvanično najavili da će se pridružiti studentskim akcijama koje su planirane za 28. jun — dan Vidovdana. Upravo je taj datum izabran kao sledeća simbolična tačka otpora.

“Institucije ponovo nisu uradile svoj posao. Ali mi ne odustajemo. Samo menjamo format protesta,” izjavio je jedan od koordinatora pokreta, prenosi N1.

Hapšenje studenta: nervozni signal vlasti

U jeku priprema za akcije povodom Vidovdana dogodio se događaj koji su mnogi posmatrači doživeli kao uznemirujući signal od strane vlasti.

Ove nedelje pripadnici antiterorističke jedinice MUP-a uhapsili su Stevana Tomića, studenta Fizičkog fakulteta, koji je učestvovao u nedavnim blokadama u blizini zgrade Vlade.

Kako prenosi N1, studentu je podignuta optužnica za terorizam — kvalifikacija koja je izazvala oštru reakciju i u profesorskoj zajednici i među borcima za ljudska prava.

“Ovo je jasan čin informacionog pritiska. Prava poruka vlasti građanima je: nemojte dolaziti u Beograd za Vidovdan. Njima su važne brojke — boje se velikih okupljanja,” izjavio je profesor Medenica u intervjuu za ovaj kanal.

Hapšenje Tomića postalo je povod za nove rasprave u akademskoj zajednici. Profesori se pribojavaju da bi vlasti mogle preći sa ignorisanja protesta na pokušaje da ih silom uguše ili diskredituju.

Međutim, mnogi aktivisti, naprotiv, ovaj slučaj doživljavaju kao dodatni podstrek da učestvuju u subotnjem skupu. “Ako za mirni protest možeš biti optužen za terorizam — onda moramo da izađemo još masovnije,” poručuju predstavnici studentskih organizacija.

Vidovdan kao tačka konsolidacije

28. jun — Vidovdan — oduvek je imao poseban značaj u srpskoj istoriji. To nije samo dan sećanja na Kosovsku bitku iz 1389. godine. U savremenom kontekstu, to je datum koji građanski pokreti i protestne inicijative sve češće biraju kao simbolični trenutak za demonstraciju građanskog jedinstva.

O ulozi Vidovdana kao markera građanskog protesta i reinterpretiranog istorijskog datuma autor je detaljno pisao u tekstu „Eho istorije i zveket štitova: nova proba snaga u Srbiji“ Danas ta simbolika ponovo postaje aktuelna.

Ovog subotnjeg dana studenti najvećih univerziteta u zemlji planiraju masovnu šetnju i događaje u Beogradu. Kako piše Nova, očekuje se učešće hiljada građana, uključujući ne samo studente, već i profesore, predstavnike sindikata, organizacija za zaštitu ljudskih prava i šire javnosti.

Organizatori ističu da će akcije biti mirne i zakonite. Glavni zahtevi ostaju nepromenjeni:

• odbacivanje nove verzije uredbe o akademskim standardima;

• prestanak pritisaka na profesore i studente;

• zaštita autonomije univerziteta;

• sprečavanje politizacije obrazovnog sistema.

Poseban značaj daje činjenica da su profesori zvanično najavili svoje učešće u ovim događajima, čime se potvrđuje spajanje studentske i profesorske agende.

Ova konsolidacija nastavlja trend građanskog dela srpskog društva, o kojem je autor više puta pisao u svojim tekstovima. Danas Vidovdan postaje nova tačka okupljanja za ovaj široki spektar građanskih inicijativa.

Čega se vlast plaši?

Ono što se dešava uoči Vidovdana daje osnova za zaključak da je vlast ozbiljno zabrinuta zbog moguće konsolidacije građanskog protesta. Hapšenja, upozorenja, retorika zvaničnika — sve to ukazuje na pokušaj da se rashladi javno raspoloženje i spreči novi masovni talas na ulicama Beograda, poput onog koji se dogodio 15. marta ove godine, o čemu je autor detaljno pisao u tekstu „Završen je najveći protest u Srbiji ‘15 za 15“.

Kako ističu profesori, hapšenje studenta pod optužbom za terorizam nije toliko krivično delo koliko poruka društvu: učestvovanje u demonstracijama može imati ozbiljne pravne posledice.

U javnim izjavama predstavnici MUP-a i državni eksperti stavljaju akcenat na navodnu „radikalizaciju“ studentskih akcija — iako sami studenti i profesori naglašavaju mirni karakter protesta i otvorenost za dijalog.

Šta je ono čega se vlast najviše plaši? Pre svega — mogućnosti ujedinjenja do sada razdvojenih pokreta.

Profesori sa svojim simboličkim autoritetom, studenti sa brojnošću i energijom, građanski aktivisti i posmatrači sa iskustvom samoorganizacije — sve to, ukoliko se objedini u jedan pokret, može dovesti u pitanje monopol vlasti nad javnim prostorom.

Dodatni faktor su predstojeći izbori. U svetlu rastućeg nezadovoljstva kako u akademskim, tako i u građanskim krugovima, vlast se verovatno pribojava da bi letnje protestne akcije mogle prerasti u dugoročnu političku kampanju.

Vidovdan neće biti samo simboličan dan sećanja, već i pravi test zrelosti za srpsko građansko društvo. Profesori i studenti, ujedinjeni zajedničkim zahtevima, izlaze iz okvira isključivo obrazovne agende — ovde se radi o odbrani osnovnih prava, autonomije institucija i same ideje nezavisnog obrazovanja.

Za vlast je to takođe ispit: da li će biti odabran put dijaloga i poštovanja građanske inicijative, ili će se posegnuti za zastrašivanjem i represijom? Događaji poslednjih dana pokazuju: pritisak ne slabi protest — naprotiv, on samo podstiče nove grupe da mu se pridruže.

Kakva će biti reakcija vlasti — to ćemo saznati već ove subote. Ovog Vidovdana Beograd će ponovo postati arena ne za apstraktne parole, već za borbu građana za pravo da budu saslušani.

Kako je vaš pokorni sluga već pisao u tekstu „Eho istorije i zveket štitova: nova proba snaga u Srbiji“ — simbolika ovog datuma za srpsko društvo nije prazna forma. I danas taj „zveket štitova“ odjekuje jače nego ikada.