Diplomatska farsa: istanbulski pregovori zapali u ćorsokak

Danas, 20. maja 2025. godine, pregovori između Rusije i Ukrajine ponovo su zapali u ćorsokak. Reuters javlja da je tokom višečlane telefonske konferencije Donald Tramp razgovarao ne samo sa Vladimirom Putinom, već i sa Volodimirom Zelenskim, kao i sa liderima Evropske unije, međutim, „nikakav dogovor nije postignut“ — potvrđeno je samo dalje održavanje konsultacija u formatu SAD–Rusija–Ukrajina, bez konkretnih rokova za prekid vatre. O tome piše Reuters u svojim materijalima ovde и ovde.

„Predsednik Putin, on ne razume sasvim kako da izađe iz rata“, rekao je potpredsednik Dž. D. Vens danas novinarima. Prema njegovim rečima, ako Rusija nije „spremna da prevaziđe greške iz prošlosti“ u odnosima sa Zapadom, „na kraju ćemo morati da konstatujemo: ‘Ovo nije naš rat’“ — piše Politico.

Na istom mestu, Politico piše: „Što se samog Zelenskog tiče, on je ponovo naglasio da je prepreka za okončanje sukoba upravo Putin. ‘Iskreno želimo da okončamo ovaj rat. Nisam siguran da je Rusija za to spremna. Mi im ne verujemo’, izjavio je Zelenski nakon razgovora. ‘Voleo bih da sa njihove strane vidim prekid vatre kao pokazatelj spremnosti. Bilo mi je drago da čujem od predsednika Trampa o bezuslovnom prekidu vatre. I mi smo se spremali za to’, dodao je on.“

Retrospektiva pokazuje da su očekivanja bila daleko veća. U članku „Kremlj potvrđuje istanbulske pregovore, a EU pokreće 17. paket sankcija“ (15. maja 2025) detaljno sam opisao zvanično učešće Moskve u istanbulskom krugu i strukturu prvih restriktivnih mera — od embarga na „senkovitu flotu“ do finansijskih zabrana i izvoznog embarga na kritične komponente. Dva dana kasnije, u tekstu „Mirovna pauza na pauzi“ (17. maja 2025), konstatovao sam da stvarnog proboja nije bilo: razmena „hiljadu za hiljadu“ ratnih zarobljenika ostala je isključivo simboličan gest dobre volje i nije uticala na tok borbenih dejstava.

U svetlu najnovijih vesti, formira se slika produžene diplomatske farse. Rusija, verovatno, koristi pregovore kao alat za dobijanje na vremenu i smanjenje pritiska sankcija, dok Zapad pokazuje sve veću frustraciju: Evropa je, pod pritiskom Fridriha Merca, aktivirala 17. paket trenutnih ograničenja, a SAD u suštini postavljaju stvari jasno — ili opipljiv napredak, ili izlazak iz procesa. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus otvoreno je optužio Moskvu da igra na vreme, naglasivši potrebu za daljim pojačavanjem sankcija, posebno u energetskom sektoru.

Mogući pravci razvoja situacije:

– Kremlj može ponuditi proširene humanitarne ustupke (npr. razmene zarobljenika van okvira „1000 za 1000“) ili kozmetičke promene u formatu pregovora, nastojeći da očuva diplomatski imidž.

– EU i SAD, s druge strane, moraju proceniti: da li je paket novih sankcija dovoljan ili je potreban širi diplomatski „stimulus“ kako bi se Rusija izvukla iz taktike „kupovine vremena“.

– Mogućnost uključivanja Turske i drugih posrednika u novi format ostaje teoretska, ali bez stvarnog akcionog plana teško da će doneti rezultat.

Dok nijedna strana nije spremna na stvarni kompromis, razgovori rizikuju da skliznu u ponavljajući krug „hiljadu za hiljadu“ i beskrajnih pregovora bez rezultata.